Italijanski rizling – grašac

Između stakla i plute

Italijanski rizling, grašac ili graševina jesu zajednički nazivi jedne od najrasprostranjenijih sorti vinove loze u Srbiji. U Hrvatskoj nosi naziv graševina, u Sloveniji laški rizling, u Nemačkoj welschrisling, dok se u Italiji naziva reisling italico.

Poreklo italijanskog rizlinga je srednja Evropa ili Francuska, iako postoje tvrdnje da to može biti i Podunavlje. Na tlu nekadašnje Jugoslavije, ova sorta se toliko odomaćila da je često, nažalost pogrešno, smatrana autohtonom.

Italijanski rizling kao sorta je otporna na bolesti i prilično dobro podnosi niske temperature. U određenim godinama, dešava se da formira plemenitu plesan. Čokot je srednje bujan, a vrh mladog lastara je bele boje. Grozd je mali ili srednje veličine, i veoma je zbijen. Kupastog je oblika, a peteljka je duga i tanka. Sama bobica je mala i okrugla, i zeleno-žute je boje.

Meso je sočno, a bobica sadrži mnogo semenki. Grožđe sazreva u trećoj epohi i prinos varira od 10.000 do 15.000 kg po hektaru, pa i znatno više. Sam prinos, umnogome zavisi od klona, uzgojnog oblika, režima ishrane, načina rezidbe, lozne podloge i dr.

Aromatski profil i kupaža

Vino sadrži od 11-13% alkohola, i 5-7g/l ukupnih kiselina. Najčešće je suvo, mada može biti i polusuvo, ili slatko. U određenim regionima Austrije, kao i Hrvatske, od ove sorte se pravi i penušavo vino

Samo vino je harmonično i osvežavajuće. Sortni miris i aroma su prisutni i kod mladih vina, a treba napomenuti da ova sorta ima sposobnost odležavanja čak i do deset godina

Rasprostranjenost

Italijanski rizling je danas veoma rasprostranjen, kako u Srbiji, tako i u Hrvatskoj, Austriji, Nemačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Češkoj, Rumuniji, Bugarskoj i Italiji.

Prema statističkim podacima, nalazi se na 15. mestu u svetu, po rasprostranjenosti.

Italijanski rizling i gastronomska simfonija

Kiselija vina, kao što je italijanski rizling, odlično idu uz slanu i masnu hranu. Naglašavaju slanoću, umanjuju osećaj masnoće, a ona sama postaju manje kisela. Takođe, rizling se sjajno kombinuje sa voćem i letnjim salatama. 

Grašac treba služiti na temperaturi od 8°C do 12°C. U zavisnosti sa stilom grašca, može biti serviran kako uz masniju i začinjeniju hranu poput lovačkog paprikaša, kulena ili roštilja, tako i uz školjke, belu ribu ili ćureće meso. Treba imati u vidu da grašac jako dobro odslikava teroar sa kog dolazi, tako da i samo podneblje utiče na izbor hrane uz ovo vino.

Vino masovne upotrebe

Reputaciju vina masovne upotrebe, italijanski rizling stekao je u doba socijalizma. Mnoge generacije ga pamte u litarskim flašama koje su dolazile uz sifon sode ili gaziranu vodu.

Zastupljenji su bili karlovački rizling i banatski rizling, dok je u Hrvatskoj to bila kutjevačka graševina.

Banatski rizling, koji je kupaža domaćih, stranih i retkih sorti, iz podruma Vršačkih vinograda je 1982. godine zabeležio proizvodnju od 22 miliona litara.

U nasoj zemlji, grašac je jedna od privredno najznačajnijih sorti, i kao takva je rejonirana u svim vinogorjima Srbije.

Poslednja kap italijanskog rizlinga

Italijanski rizling se najviše gaji u Evropi, i na Balkanu, i vodeća je vinska sorta na Fruškoj gori. Njegova izuzetna prilagodljivost lokalnim uslovima rezultira stabilnom proizvodnjom visokokvalitetnog vina, bez značajnih oscilacija

Vino od italijanskog rizlinga odlikuje se prepoznatljivom zeleno-žutom bojom, čistim vinskim mirisom i savršeno harmoničnim ukusom. Uživanje u ovom vinu postaje neodoljivi svakodnevna ritual, i savršen je pratilac za svaki obrok.

Ljubomir Paljić i Filip Marinković

Ljubomir Paljić i Filip Marinković

Autori teksta

Comments

  • No comments yet.
  • Add a comment