Rajnski rizling

Ako pričamo o vinima koja su dobro izbalansirana, rizling svakako prvi pada na pamet.

Kombinacija laganog tela, slatkoće i kiselosti mu daje fleksibilnost ukusa, što je ujedno i razlog zašto je rizling cenjen.

Kao sorta grožđa, rizling se odlikuje izuzetnom osetljivošću na teroar – klimu, satav zemljišta i nadmorsku visinu terena gde se uzgaja – te uspeva da prenese autentičnu dušu regiona gde je rastao.


Istražimo karakteristike rizlinga iz regiona širom sveta.

Rizling ukratko 

• Osvežavajuće aromatično belo vino
• Nekoliko vrsta sa razlikama u ukusu – od veoma suvog do veoma slatkog
• Karakteristična kiselost
• Izuzetna sposobnost starenja
• Veoma rasprostranjena i lako dostupna sorta grožđa

Istorija rizlinga

Rizling ima dugu i kompleksnu istoriju, tako da njegovo tačno poreklo nikad nije u potpunosti definisano.

Krajem 14. veka, zabeleženo je da se u oblasti Rajne, u Nemačkoj, počelo sa uzgojem belih sorti grožđa u do tada pretežno crnim vinogradima. Smatra se da je rizling imao značajnu ulogu u povećanju broja zasađenih belih loza, delom zahvaljujući visokoj otpornosti.

Kao simbolilčni rođendan rizlinga uzima se 13. mart 1435, otkad datira prvi pisani trag o ovom vinu.

U 17. veku, počelo se ciljati na podizanje kvaliteta vina, a kako je rizling bio favorit, mnoge crne sorte su zamenjene belim, te je bela loza počela da preoladava nemačkim vinogradima. U narednim vekovima, rizling će postati nezaobilazan na vinskim kartama.

Kako je njegova popularnost rasla, tako je rasla i zainteresovanost tadašnjih kolekcionara koji su veoma brzo shvatili potencijal rizlinga. Rizling se počelo skladištiti u podrumima širom Nemačke.

Sposobnost rizlinga da stari čak i do 100 godina nakon flaširanja je velikim delom zbog visokog nivoa kiselosti. Tako da, iako se može piti odmah nakon flaširanja, kao i većina belih vina, visokokvalitetni rizling je uvek bolji nakon starenja.

istorija rizlinga

Zanimljivost

Rasprostarenjost rizlinga širom Evrope može se pripisati ratovima. Kao tadašnji favorit, nošene su velike zalihe u osvajanja.

Vrste rizlinga

Na rizling veoma utiče teroar, pa se razlika uzgoja u različitim regijama veoma dobro oseti u završnom proizvodu. U zavisnosti od zemljišta i klime, kao i metode proizvodnje, ukus može da varira od slatkog do suvog.

Generalno, poreklo rizlinga se vezuje za podneblje reke Rajne koja teče kroz Nemačku, Francusku, Austriju i Švajcarsku. Tako da su razne podvrste rizlinga veoma lako mogle nastati ukrštanjem u centralnoj Evropi.

Pa tako može da se razlikuje rizling proizveden u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, pa čak i onaj proizveden na Balkanu.

Rajnski rizling

Rajnski rizling se smatra onim pravim rizlingom. Kako i samo ime kaže, vodi poreklo iz doline reke Rajne u Nemačkoj.

Ova sorta je prepoznatljiva po izrazito cvetnim aromama i visokoj kiselosti, savršenoj kako za slatka i posluslatka, tako i za suva vina.

Kao i od svakog vina visoke kiseline, od rizlinga se može napraviti i svetlo penušavo vino. U Nemačkoj, boce označene kao Deutscher Sekt, označavaju visokokvalitetna penušava vina.

Rajnski rizling ima niži procenat alkohola (12%) u odnosu na rizling proizveden u Francuskoj, što znači da tokom fermentacije ostaje dosta šećera koji zaslađuje vino.

Varijacije koje sadrže veći procenat alkohola, kao na primer rizling iz Alzasa, teže ka suvljem ukusu gde se više osete tanini.

Alzaški rizling

Alzas je jedina regija u Francuskoj u kojoj je prisutan rizling. A kao što znamo, različito tlo znači različit ukus, tako da je rizling iz Alzasa po mnogo čemu drugačiji od onog iz Nemačke.

Glavna razlika je u procentu alkohola. Rizling proizveden u Francuskoj ima viši procenat alkohola od rajnskog.

U Alzasu se uglavnom proizvode suva vina, punog ukusa i sa visokom koncentracijom voćnih aroma – savršena za starenje.

Pored toga, alzaški rizling nosi različite arome. Dok u nemačkoj sorti preovladava ukus breskve i kajsije, u francuskoj sorti se najviše osete arome citrusa, posebno limete.

Italijanski rizling

Možda se neće svi ljubitelji vina složiti da je italijanskom rizlingu mesto u ovom vodiču.

Naime, italijanski rizling uopšte nije ni u kakvom srodstvu sa rizlingom.

Osim naravno, po imenu – a nosi mnoga imena. Originalno – Welschriesling, preveden i kao romanski rizling – iz čega je onda nastao naziv italijanski rizling, dok je kod nas najpoznatiji pod sinonimom grašac ili graševina.

Zbog ovoga nastaje velika zabuna, kao i jedno bitno pitanje: Zašto se onda italijanski rizling zove graševina?

Najverovatnije kako bi se izbeglo poređenje sa rajnskim rizlingom, kao i kako bi se odvojilo od negativne asocijacije koju ljudi imaju ka špricer vinu.

Ukus i aroma rizlinga

Rizling je poznat po veoma izražajnim voćnim i cvetnim notama.

U zavisnosti od toga gde se uzgajalo grožđe od kog je vino proizvedeno, ukus može da vuče note voća tog područja. Tako da rizling može da ima ukus citrusa, ananasa, breskve, kruške, pa čak i orašastih plodova ili đumbira. U slučaju cvetnih nota, oseti se miris belog cveća, a najčešća i najprepoznatljivija nota je jasmin.


Znači li to da su sve vrste rizling vina slatkaste?
Ova zabluda je nastala zbog velike popularnosti rajnskog rizlinga, u kom preovladavaju slatke note. Ostatak sveta proizvodi pretežno suvlje vrste. U poslednje vreme, sve više nemačkih proizvođača takođe prelazi na suvlje stilove.

Rizling je takođe veoma interesantan po svom aromatskom paradoksu. Tokom starenja, rizling često razvija hemijsko jedinjenje TDN. Kada je TDN prisutan u visokim koncentracijama, ukus vina poprima skoro benzinsku aromu.

Iako priznajemo da to ne zvuči preterano primamljivo, upravo ta aroma benzina smatra se obeležjem visokokvalitetnog odležanog vina.

ukus i aroma rizlinga

Kako se služi rizling?

Svako vino je posebno, te posluživanje može da upotpuni ili u potpunosti uništi doživljaj. A dve najbitnije stvari su poslužiti pod pravom temperaturom i u pravoj čaši.

Evo jednostavnih smernica za služenje rizlinga.

Temperatura

S obzirom na to da se vrste rizlinga međusobno razlikuju jedna od druge, pomalo se razlikuju i idealne temperature služenja.

Rizling treba posluzivati na temperaturi od 7 do 14°C.

Snažno belo vino, poput rajnskog rizlinga treba služiti na temperaturi od 9 do 14°C, dok lakše belo vino kao što je italijanski rizling treba posluđiti na nijansu nižoj, 7-12°C.

Čaše

Rizling bi trebalo služiti u manjim vinskim čašama kako bi se održala niska temperatura i izrazila specifična kiselost po kojoj je ova sorta prepoznatljiva.

Oblik male čaše takođe doprinosi očuvanosti cvetne arome, a blizina nosu usled malog otvora čaše omogućava da se ona bolje oseti.

case za rizling

Uz koju hranu ide rizling?

Uparivanje rizlinga sa hranom na prvom mestu zavisi od toga da li je vino suvo, polusuvo ili pak slatko. A rizling daje vina koja mogu biti sva tri – od krajnje suvih do raskošno slatkih.

Kako rizling ima i širok spektar aroma, to ga čini dodatno svestranim, te se može posluživati uz maltene sve.

Posebno se dobro slaže sa začinjenom hranom – bilo da se radi o domaćim jelima poput paprikaša ili ljutog kulena, egzotičnijim, orijentalnim kuhinjama poput tajlandske ili bogatim začinima indijske kuhinje, visoka kiselost vina pomaže da se ukroti snaga začina.

S druge strane, rizling veoma dobro ide uz morske plodove. Škampi, školjke, jastog, bela riba, pa čak i suši. Prijatno rashlađeni, rizling će dobro upotpuniti i letnja jela poput laganih salata ili voća.

Kiselija vina poput rizlinga odlično se uparuju uz slanu i masnu hranu jer naglašavaju začine, a umanjuju osećaj masnoće. Samim tim, i vino postaje manje kiselo.

hrana za rizling

Zašto volimo rizling?

Idealno vino za isprobavanje različitih faseta ukusa, kako postoji mnogo različitih podvrsta rizlinga.

Vino koje prenosi autentični duh regiona gde je uzgojeno, rizling je savršen za upoznavanje sa svetom vina jer pokriva širok spektar varijanata i ukusa, te će svako pronaći nešto za sebe.