Između stakla i plute

Merlot (Merlo) je vino intenzivne rubin boje koje očarava spektrom bogatih voćnih aroma. Zahvaljujući dugoj tradiciji, Merlot determiniše jednu od najpopularnijih sorti vinove loze.

Prefinjeno poreklo Merloa datira iz Francuske, a danas se nalazi na drugom mestu po rasprostranjenosti u svetu.

Ime je dobio po francuskoj reči merle, koja u prevodu označava malu pticu kos, čiji su mužjaci crne boje, a uz sinonim sitnih bobica crne boje, ovaj naziv najverovatnije odražava i afinitet ove ptice prema slatkim i mirisnim zrnima Merlota, zbog čega vinogradari u Bordou vode viševekovni rat sa kosovima. 

Aromatski profil i kupaža

Prestižni status, Merlot je stekao zbog vrhunskih sočnih vina sa veoma izraženim voćnim ukusom. Njegova prepoznatljivost, ogleda se u aromama šljivešumskog voća i intenzivnim tonovima čokolade.

Nasuprot Cabernetu (Kaberne), Merlot ima izbalansiraniju i mekšu taninsku strukturu, i lakše se konzumira u prvim godinama nakon berbe. U godinama sa većim intenzitetom sunčanih zraka, može se pojaviti aromatski profil koji se javlja na ukusu sušenog voća, i koji bi nas podsetio na voćni kolač.

Jedna od naročito poznatih kupaža jeste ona Merlota i Caberneta, pa je tako ova kombinacija, koja se tako dobro nadopunjavala, postala glavni sastojak Bordo (Bordeaux) mešavine.

Ova mešavina, uobičajena je u Bordou, kao i na našim prostorima, a spoj njenih sastojaka postao je nešto što priželjkuje većina svetskih vina.

Rasprostranjenost

Svoju veliku popularnost, Merlot je proširio i afirmisao sa starog kontinenta na Sjedinjene Američke Države, Južnu Ameriku, Australiju, Novi Zeland i Južnu Afriku, gde upravo zbog toplije klime može dostići i veći procenat alkohola.

Merlot je izuzetno rasprostranjen i u podneblju severoistočne Italije, gde nije preterano cenjen ali se od njega proizvode lagana, sočna vina, pogodna za ispijanja uz razne vrste jela.

U komšiluku, u Rumuniji, zastupljen je kao najrasprostranjenija sorta grožđa, dok se u Bugarskoj, Merlot flašira sa oznakom reserve, odnosno rezervom, kao terminom koje dobija vino, odležalo u buretu, da bi se naglasio kvalitet tog vina, ili i jedno i drugo.

Merlot i gastronomska simfonija

Merlot je odličan izbor za mnoga jela, a posebno se uklapa uz kuvana jela poput gulaša i paprikaša, kao i grilovanog povrća. Odličan je izbor i uz živinsko meso. Uz voćnost i mekanu teksturu, spada među crvena vina koja se odlično slažu sa mekim ali i zrelijim sirevima.

Temperatura služenja Merlota je 16-18 °C.

Pišući ovaj članak, popio sam čašu Merlota iz 2019. godine, proizvedenog u vinariji OPG Putinja kod Labina u Hrvatskoj, koji je svojom svežinom i voćnom notom obogatio komadiće kačkavalja, dobijenog na poklon
iz Pirota.

Najskuplje vino

Zahvaljujući izvanrednom položaju u regionu Pomerol (Francuska), i kvalitetnom zemljištu koje se sastoji uglavnom od plave gline, na vinogradu veličine 11.5 hektara i prosečne starosti od 40 godina, proizvodi se crno suvo vino od sorte Merlot pod nazivom Petrus.

Bobice se beru pojedinačno i ručno, a vino odležava u baricima od francuskog hrasta između 18 i 20 meseci. Svake godine flašira se oko 30.000 boca i svaka košta oko 2.500 evra.

Poslednja kap Merlota

Merlot, vino očaravajuće rubin boje i voćnih aroma, pronalazi svoj put u srca vinoljubaca širom sveta.
Sa svojom neodoljivom elegancijom i sofisticiranim karakterom, ne samo da osvaja nepca već i stvara nezaboravan doživljaj u svetu vinske umetnosti.
U svakoj čaši otkriva se priča o tradiciji, strasti i izuzetnosti, čineći Merlot neizostavnim izborom za istinske ljubitelje vina.

Ljubomir Paljić i Filip Marinković

Ljubomir Paljić i Filip Marinković

Autori teksta

Comments

  • No comments yet.
  • Add a comment