Špricer, piće moje mladosti – Gemišt, naša sadašnjost

Sećam se divnih trenutaka iz mladosti, i proslava kod mog Deda Milana. Uvek je bila posebna atmosfera uz čašu Karlovačkog rizlinga, i sifona sode. Sećam se i rituala sipanja – 2/3 čaše vina, pa do vrha sode. Ti trenuci su ostali urezani u mom sećanju kao simbol toplih porodičnih okupljanja i ukusa koji su te proslave činili posebnim.

Vremena su se promenila, pa je i soda postala prava retkost. Ipak, doduše uz malo napora, kada se okupi odabrano društvo, uz rizling koji obiluje kiselinama i roštilj, pronađe se i po koja boca sode.

Moram priznati da sam i sam bio ubeđen da je sva razlika da li ovo piće nazivamo špricer ili gemišt jedino u tome da li se nalazimo u Srbiji ili Hrvatskoj. Ipak, razlika postoji, i ona je u tome sa čime mešamo vino.

 

Ako je soda pijemo špricer, ako je mineralna voda, naravno gazirana, onda pijemo gemišt.

Špricer

Koren imena špricera dolazi od nemačke reči spritzen, koja označava prskanje.

Špricer je, prema definiciji, akolholno piće (koktel) koji se dobija mešanjem belog vina sa sodom iz sifona, odnosno bocom koja se puni pod pritiskom, uz dodavanje ugljen dioksida. Sama soda-voda, nastala je najverovatnije početkom 19. veka u gradu Selcer, u vreme kišnih godina, kada je vino bilo izrazito kiselo i jedino se moglo piti uz nju.

Soda-voda je zapravo čista voda, bez minerala i soli, i to može biti čak i voda sa gradske mreže sa dodatkom ugljen dioksida. U mešanju sa vinom ona ne pojačava kiselost već umiruje vino.

Takav vid mešavine sa vinom i jeste najbolji izbor!

Sodadžije

Bogati trgovci su soda-vodu i špricer doneli u Srbiju, i on je ubrzo postao neizostavan gost svake proslave. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, špricer se mogao naći na svakoj slavi, svadbi, krštenju, ispraćaju u vojsku.

Među mnogim zanatima, koji su nažalost prestali ili prestaju da postoje, jeste i onaj sodadžije, koji je pritiskom obogaćivao običnu vodu ugljen-dioksidom i pakovao u takozvane sifonske boce, obično proizvedene od stakla, sa montiranim mehanizmom sa ručkom. Pritiskom iste, soda-voda bi pod pritiskom tekla u mlazu kroz cevčicu na sredini boce.

Sodadžije će ostati upamćeni i kao zanatlije koji su pravili osvežavajuća pića poput klakera (crvenog i žutog).

Gemišt

Gemišt, predstavlja mešavinu vina i mineralne gazirane vode, i postaje uobičajena mešavina istovremeno kada i zanat sodažija počinje da izumire. S obzirom na to da svaka mineralna voda sadrži i minerale i soli, kvalitet ove mešavine je ipak diskutabilan.

Mnogi ljubitelji vina prilikom izbora soda-vode (koja nema minerale i soli) ili mineralne, odnosno špricera ili gemišta, reći će vam sledeće: Krivac za povećan krvni pritisak je so, i ne postoji nikakav razlog da solimo vina.

Sva njegova imena

U Vojvodini sam čuo zaista puno naziva za špricer, a u njihovom dodeljivanju istih od strane špriceraša, ulogu je igrao odnos vode i vina.

Pola-polaboemski, košeni, poplašeni, šoferski, profesorski, damski – samo su neki od naziva. Iskusni posetioci naručuju i nameštaj, gde se dobije jedna čaša vina, jedna kisele, i jedna prazna za lično mešanje. Tu je i tanki špricer, ili kilo-kilo.

Na jednoj čardi, koju sam imao prilike da posetim, video sam i jedan zanimljiv deo sa špricerima koji je izgledao ovako:

  • LALINSKI (pola vino; pola soda)
  • GOSPOCKI (vino 2:1 soda)
  • Hosszu lepes (vino 1:2 soda)
  • ŠOFERSKI (vino 1:3 soda)
  • ALASKI (samo 13 kapi sode)
  • SREMAČKA KONTRA (1:1 al’ se prvo sipa soda)
  • KONTRA-ADMIRALSKI (čisto vino, a soda se samo gleda)

I gemišt, ima svog favorita koji se naziva škopec, odnosno deci vina preklopljenog sa malo vode.

Nedavno, dok sam sedeo na čardi u Somboru, gost sa susednog stola je zamolio konobara za gore pomenuti HOSSZU LEPES, što u prevodu sa mađarskog predstavlja dug korak, i u pitanju je razmera 2/3 sode i 1/3 vina. I tako, ukrug, celo popodne, i uz poveće čaše!

– Ljubomir Paljić

Poslednja kap špricera

Špricer, iako ukorenjen u tradiciji Mađarske i Austrije, i u Srbiji ima svoje posebno mesto, noseći sa sobom priču koja seže unazad.

Donet od strane bogatih trgovaca, ovaj osvežavajući napitak danas je deo naše svakodnevice. Preporučujem kombinacije poput grašca, sile ili smederevke za nezaboravan doživljaj, ali istinski ključ uživanja leži u hladnim sastojcima i osvežavajućem trenutku koji nam pruža tokom letnjih dana.

Upravo dok sam istraživao špricer i gemišt, i stvarao ovaj članak, uživao sam u sopstvenom špriceru od banatskog rizlinga i novosadske sode, oživljavajući duh tradicije i stvarajući ličnu priču koju delimo s ljubiteljima ovog izuzetnog napitka.

Comments

  • Lady G
    February 8, 2024 at 10:47

    Predivna i topla priča…plus vrlo edukativna! Hvala

Add a comment